Psihološko savetovanje

Šta je to?

Psihološko savetovanje je grana zdravstvenog zbrinjavanja u Austriji, preventivna delatnost koja pomoću ciljanog i strukturisanog vodjenja razgovora, na bazi nauke o komunikaciji, kratkotrajnih terapija i psiholoških shvatanja podstiče i unapredjuje vaše mentalno, sozijalno, duševno i telesno zdravlje. Psihološki savetnicii su eksperti, koji su kroz kroz višegodišnje, zakonski regulisano obrazovanje kvalifikovani za brigu o zivotnom kvalitetu i njegovom poboljšanju kroz sva zivotna područja.

      Za razliku od psihoterapije se kod psihološkog savetovanja radi o savetovanju zdravih ljudi odnosno, bez psiholosko-kliničkih slika.

 

Oni vam pomažu:

u pronalaženju i primeni rešenja na poslovnim i privatnim putevima, preprekama i izazovima; za prevazilazenje opterećujućih i teških životnih situacija i pronalazenja novih perspektiva, donošenja odluka, približavanje ciljevima 

u problemskim i odlučujucim ključnim trenucima i situacijama, i izvesnih emocionalnih problema poput strahova, besa, stidljivosti, mrzovolje, nedostatka pouzdanja, problema u partnerskim, medjuljudskim i bračnim odnosima i slično.

 

Velika predrasuda je da psihološku vrstu pomoći trebaju samo duševni bolesnici. Mnogi ljudi se stide zatraziti pomoć jer veruju da je to odraz njihove slabosti. 

Radi se o tome da se ljudi na različite nacine suočavaju sa problemima i rešavaju ih. Niko od nas nije expert za sve, niti poseduje sva znanja i mudrosti ovog sveta. 

Izbegavanje ili potiskivanje problema i strah od suočavanja sa nečim moze dovesti do disfunkcije u sistemu odnosno svakodnevnom okruzenju ili do razvijanja neke bolesti. 

Dakle, psihološku vrstu pomoći traze zdravi i normalni ljudi koji zele da rese svoje probleme, poboljšaju kvalitet svog zivota i dostignu viši stepen psihološkog razvoja.

O meni

Detinjstvo  bez očeve ljubavi, pored postojećeg očuha. Ono što je postojalo i 16. godina trajalo bilo je telesno i psihičko zlostavljanje moje majke, smrtne pretnje i traumatični dogadjaji za nas decu. 

Tek nedavno mi je postalo jasno zašto sam zapravo završila studije Kriminalistike. Bes, tuga, strah i bol su me odveli na put potrage sa  željom razumeti zašto ljudi tako delaju da povredjuju druge. 

Iz potrebe pomoći mojoj majci, ali ne smeti to kao dete, rasla je u meni potreba pomagati ljudima. Sposobnost empatično biti ti za druge i biti im i psihološka podrška pored terapijske, prepoznavah iznova u svom poslu medicinske sestre. 

Ono što me je dalje na putu vodilo bila je želja ublaženja boli i tako krenuh put ličnog razvijanja, put psihološkog savetnika. Najvažnija stvar koja mi je na tom putu postala jasna je da da se prošlost i sudbina desila i ja je više ne mogu menjati. Moju potragu za očevom ljubavlju  koju sam u drugima tražila sam morala okončati.

Bilo je redu iako jos nisam bila tako srećna kao što sam želela. Bilo je u redu iako još nisam znala kako i šta sve trebam promeniti da osetim da je u redu i da sam na dobrom putu.

Danas znam da sam tu gde sam, takva kakva jesam. I nije samo bitno to znati nego i to prihvatiti.

Ovim i sličnim znanjem i iskustvom želim tebi, na tvom putu hrabrosti i transcendentnosti kao psihološki savetnik pomoci.

 
 

„On/a ne moze tako pričati sa mnom!

 

Moj otac je trebao biti tu za mene! Mama je trebala provoditi više vremena sa mnom! Ah, kada bih samo mogla postupati/ razmišljati/biti kao on/ona!“

Fokusiranost na problem, fokusiranost na bol. Naučeni kodeks i mustra ponašanja i razmišljanja. Dovoditi sebe u, i ka jednom odredjenom stanju. Sebe kriviti, osudjivati. Osećati stegnutost u grudima. Bezizlaznost. Rezignacija, stečeni otpor. Strah. Usamljenost. Tuga. Bes. Tama. Majušnost. Bez izgleda bilo kakvih mogućnosti izlaska iz začaranog kruga.

Svaki novi cilj posmatrati kao izazov. Preuzimanje emocionalne odgovornosti.

„Značajni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti rešeni na nivou razmišljanja koje je probleme kreiralo.“  Albert Einstein 

Lični razvoj

Reći „DA“ sebi

„On/a ne moze tako pričati sa mnom!

Moj otac je trebao biti tu za mene!

Mama je trebala provoditi više vremena sa mnom!

Ah, kada bih samo mogla postupati/ razmišljati/biti kao on/ona!“

Kad imate ovakva i slična očekivanja, držite se dogadjaja i činjenica iz prošlosti koji vašem razvoju i životnom ispunjenju nikako ne služe. Lični razvoj možemo i svesno unapredjivati i našu pažnju na sadašnjost fiksirati. Čovek može sva osećanja i emocije, odnosno sva svoja konkretna očekivanja obraditi i prilagoditi ih na sadašnjost. 

Moje nastojanje ka ličnom razvoju je bilo i jeste jedna unutrašnja potreba za novim iskustvima i znanju. Pored toga su me iznova susretale i suočavale poteškoće u vezama koje su bile povezane sa nerešenim, nezavršenim porodičnim temama i traumatičnim dogadjajima iz detinjstva.

Tako sam počela učiti voleti sebe uvidevši da se nezadovoljnost koju osecam reflektuje u drugima, počela sam svesno raditi na samopouzdanju, jer sam uvidela moju plašljivost i stidljivost pored ogromne želje da upoznajem nove ljude. 

Moje obrazovanje i istraživanje mi je iznova pokazivalo da smo svi mi jednako dragocena i dostojna bića i da svako od nas donosi svoje odluke sa ciljem da bude srećan i ispunjen. Svako želi biti jednako prihvaćen, vidjen i poštovan. I naravno da je opraštanje teško ali je isto tako taj put oproštaja zapravo početak ogromnog olakšanja. Osećati se slobodno i bez ograničavanja. 

Svaki put kada projektujem očekivanja u drugima, kao na primer: oca u starijem muškarcu, princa ili dzentlmena u momku ili supružniku, majčino ponašanje i razumevanje u starijoj koleginici, poznanici ili prijateljici, ne prihvatam ljude takve kakve jesu odnosno sebe samu. Kroz takav pogled na svet mogu samo i dalje živeti u očekivanjima, i u prošlosti...

Sve što sam tako jako želela zadržati za i u uz sebe mi je oduzimalo slobodu, ali me je onda i podsećalo na to koliko je bitno osecati slobodu,  biti nezavistan od sopstvenog sveta misli. autonomno moći živeti. Kroz prihvatanje sopstvenog identiteta imam konačno mogućnost biti autentična i iskrena i ne moram se nikome dokazivati ili pravdati. Odlučila sam sebi reći „DA“ i pripadati sebi!

Puno zahteva i iznenadjenja koji nas često ili svakodnevno susreću nam iznova nude šansu da dodatno učimo i sazrevamo, uočavamo i stičemo nove vidike i poglede na stvari, na svet. Lična terapija je jedan od puteva približiti se životnim i ličnim temama. Supervizija, odnosno konkretnija profesionalna i poslovna savetovanja nas suočavaju sa zaboravljenim, zaostavljenim ličnim temama. Teško breme, sudbinski dogadjaji, kao i smrtni slučajevi prijatelja ili članova porodice, veće promene u svakodnevnici, rodjenje deteta, nova životna poglavlja, rastanci/razvodi, okrugli rodjendani nam nude priliku  obračunavanja, diskusije ili sporazumevanja sa sopstvenim zivotom, i ujedno podstiču naš lični razvoj. 

Krize uvek nude jednu šansu. Na vama ostaje hoćete li prihvatiti poziv i izazov. I nemojte se razočarati ako nestane, iščezne, proleti, pobegne. Vratiće se opet, samo u nekoj drugoj formi.

 

Izlaz iz problema

Novi Fokus

Fokusiranost na problem, fokusiranost na bol.

Naučeni kodeks i mustra ponašanja i razmišljanja. Dovoditi sebe u, i ka jednom odredjenom stanju. Sebe kriviti, osudjivati.

Osećati stegnutost u grudima. Bezizlaznost. Rezignacija, stečeni otpor.

Strah. Usamljenost. Tuga. Bes. Tama. Majušnost.

Bez izgleda bilo kakvih mogućnosti izlaska iz začaranog kruga.

Pristajah tamo iznova i iznova. Čekajući na čin drugih da mene načine srećnom. I bio je uvek neko tu ko je stalno i pokušavao, neko ko je mogao sa mnom „žaliti“. Zato što sam ka tome čeznula, to tražila i nalazila. A kada niko nije bio tu, opet je bilo teško. Kada bih konačno postajala iscrpljena, uočila bih šansu preusmeravanja fokusa, i to na sebe. Na kraju otkrih da sve mora iz mene proisteći, ja sam i počinilac i žrtva. Ja želim biti zadovoljna samom sobom i sebe voleti. Uvek se i radilo o meni, nikada o drugima.

Ja sam ljudsko biće i smem osećati. Negativne emocije. Pozitivne emocije. Tugu. Sreću. Celokupno bogatstvo emocija i suprotnosti. 

Puno odluka sam donela, mnoge od njih naravno nesvesno. Svesne odluke smeju sada takodje doći na red. Imaj poverenja. Smeš sebi dozvoliti biti u miru i ljubavlju sa samom sobom i životom. Tvom mozgu je nebitno šta misli, ti odredjuješ. Da li ti kontrolišes svoje misli ili kontrolišu one tebe? Da li se želis za sebe ili protiv sebe boriti? Promene te čine odlučnijim, traži pozitivne aspekte, negativni se pronadju sami. 

Mi ljudi imamo izbor reagovati na drugačije načine , sa nečim se suočavati, postupati i izboriti se. Ne postoje vežbe koje ce vam prošlost „izlečiti“ ili potisnuti. Učiti kako se suočavati i ophoditi time  je ono sto mogu učiniti i činiti.

To želim sa tobom podeliti. Ne veruj u ono u šta drugi žele da veruješ ili su ti poodredili da verujes. Budi ti upravljač svog bića. Budi hrabar i stoji za sebe, i iza svojih želja. Za sebe. I kada se strah pojavi, zahvali se i iskoristi ga kao snagu za prevazilaženje izazova. Šta ćeš pri tome izgubiti a šta bi mogao dobiti? 

 Zapitaj se: „ Šta mi je potrebno da bih. ..... bio?“

I pritom obrati pažnju da li to možda već imaš...?

 

Pratiti sopstvene ciljeve

Izlaz iz komfortzone

Svaki novi cilj posmatrati kao izazov. Preuzimanje emocionalne odgovornosti.

„Značajni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti rešeni na nivou razmišljanja koje je probleme kreiralo.“  Albert Einstein 

Kada sam se pre par godina preselila u drugu državu, doživela sam svoje prve depresivne epizode i jako obeshrabrenje zato sto se stvari nisu tako odvijale kako sam ja očekivala i nadala se. Tako puno i tako velikih prepreka. Moja jačina i mentalna snaga nisu bile više nigde na vidiku. Počela sam se povlačiti u sebe, bilo mi svejedno sta će se desiti sledećeg ili bilo kog trenutka, i ponovo stigoh u moju udobnu zonu, zonu „komfora“, zonu u kojoj mi je sve poznato, zonu u kojoj nema novih strahova i novih izazova, zoni u kojoj sam zapravo još više usamljenija ali kojoj verujem, u kojoj čekam da se nešto desi, da neko nešto za mene uradi...

Usudila sam se dolaskom skočiti u zonu „čuda“ i onda nesvesno dozvolila nagomilanim preprekama reći ne. Iz tog „Ne“ je opet došla bol i gubitak energije. 

Kada mi je sve to postalo jasno, počela sam ponovo pričati sa mojim unutrašnjim „Ja“, mene posmatrati, opažati i ceniti.

Okolnosti u mom životu su bile, jesu i biće moje unutrašnje i mentalno ogledalo, i neće biti drugačije sve dok ja nešto ne promenim.

„Značajni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti rešeni na nivou razmišljanja koje je probleme kreiralo.“  Albert Einstein 

Neverovatno je ostati pri starom a nadati se da će se nešto promeniti. 

Tako mi je cilj ponovo postao jasan, kao i moj željeni i izabrani put. 

Ja sada biram jedno svesno kreiranje mog života. Ja biram na koji način posmatram život, u šta verujem i u šta želim verovati, šta želim i kako da dodjem do toga. 

I TI to možeš. Prvi korak je želeti.

 
 

rodjena 1989. 

Medicinski tehničar,

Srednja medicinska skola, 

Srbija, (2004-2008)

Diplomirani pravnik – kriminalista

Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, Departman u Nišu, odsek- pravo unutrašnjih poslova, (2008 - 2013)   

         

Dipl. Gesundheits- und Krankenschwester

Nostrifikacija, Bolnica Barmherzige Schwester, za medicinsku sestru,  (2015 – 2016)

Dipl. Lebens- und Sozialberaterin 

Dipl. NLP Practitioner

Dipl. NLP Master Coach

Dipl. Trener za sistemske i porodične konstelacije

IANP Wien,  (2015-2018)

Psychotherapeutisches Propädeutikum 

Universität Wien, 2018/2019

-